Hatsumi Yoshiaki rođen je 2. decembra 1931. u gradu Nodi, na severu Japana. Kasnije je svoje ime Yoshiaki promenio u Masaki. Otac ga je počeo podučavati kendou kad je imao 7 godina, a takođe je počeo vežbati džudo i karate. U srednjoj školi je bio gimnastičar i bokser i išao je u plesnu školu koja mu je kasnije, kako on veruje, pomogla da savlada kretanje u borilačkim veštinama. Za vreme koledža je nastavio da se bavi džudoom i boksom, a upisuje se i u dramsku sekciju. Za vreme studija na medicini, dobija 4. dan u džudou. Dobio je ponudu da podučava džudou američke vojnike u vojnoj bazi, što je i prihvatio. Tada je imao 20 godina.Ubrzo uočava da amerikanci,inače mnogo snažniji i veći od njega, uče mnogo brže od japanaca. Počeo je da sumnja u svoj trening. Koja je svrha borilačke veštine, kada veća i snažnija osoba može lako da te pobedi? Tada je Hacumi počeo da traga za stvarnom ratničkom veštinom. Plaćao je oko 300 000 jena mesečno učitelju Kobudoa. Ovaj trening je kompletirao za 3 godine.

Godine 1957. sa 26 godina sreće Tošicugu Takamacua, (čije je ratničko ime bilo Mongolski tigar) i živeo je u Kašivabari. Tokom narednih 15 godina putovao je svakog vikenda preko ostrva Honšu, da bi učio od svog učitelja. Vozom je trbalo 9 sati da bi se došlo do njegove kuće. Hacumi sensei je 15 godina bio student kod Takamacu senseia. Hacumi je imao nekoliko visokih rangova u karateu, aikidou i džudou.
života u svojoj kući u Nari, a godinu dana pre toga je odlučio da Hacumi sensei treba da bude sledeći soke ( naslednik ) škola: Togakure ryu, Kumogakure ryu, Gyokushin ryu, Gyokko ryu, Kotto ryu, Takagi joshin ryu, Shinden fudo ryu, Kukishinden ryu i Gikan ryu. Hacumi sensei je održao brojne seminare i predavanja po svetu, a o tome svedoče i brojna priznanja koja je Hacumi sensei dobio.

Neka od tih priznanja i titula su:
1986. - prima titulu „najboljeg instruktora“ časopisa „Black belt magazine“
1991. - za 60 rođendan dobija veliko priznanje od predsednika SAD Džordža Buša
1992. - kralj Španije mu uručuje medalju krsta i medalju sunca
1995. - dobija dosta priznanja i odlikovanja, kao što su majstor učitelj mačevanja ( od japanske mačevalačke federacije )      
1999. - prima međunarodnu kulturnu nagradu od japanske vlade. Član carske rezidencije je rezentovao nagradu, najveću čast koja se daje za kulturnu razmenu
2001. - postao je prvi Budoka kome je dodeljen Papin blagoslov iz Vatikana, zbog dobrote koju je  soke Hacumi doneo svetu kroz njegova učenja i putovanja.